”MONOLOG RAZOČARANOG”

Osmesi su se pretvorili vremenom u dosadu, u suze, u ljutine. Najsvetiji zaveti, obećanja, postali su bremenom. Ruke što su milovale, počele su zlo da čine. Nema ljubavi koja nije postala ili gađenje, ili ravnodušnost, ili sažaljenje. Nema reči tople triput izgovorene sa istom snagom. Nema sna koji nije postao grubo htenje. Nema poverenja koje…

Nastavi čitanje →

”Bilo je lakše voljeti te iz daljine”

Bilo je lakše voljeti te iz daljine, Biti s tobom u noćima beskrajnih književnih rasprava Dok se magla dizala na moru i odmah ruke otklanjao Ona pamćenja što se nisu uklapala U rečenične nizove čežnje: Ništa nije moglo narušiti predodžbu o tebi. Sad izbliza siliš me da te osjećam kao truli zub Otvorenu ranu, čekićanje…

Nastavi čitanje →