Večeras bih nekog ugledala rado, ali njega nema…
O, kako je bolno kad ti neće doći neko koga čekaš, a spušta se mrak. (D.M.)
Nježnosti moja, koliko je godina bez tebe prošlo i jedva da te prepoznajem…
I kad bi danas prišao meni i hteo reči davno rečenih buditi draž, u srcu mome šaptao bi neko: da sve što si mi ikada rek'o, bila je laž. (D.M.)
”Zrcalo”
Možda upravo sada na drugom kraju zemlje žena jednaka tebi dolazi u suret muškarcu koji se ne razlikuje od mene, možda je njihova ljubav kao i naša ljubav, možda i oni vjeruju da su sami na svijetu i da smo nas dvoje izrasli iz njihova očaja. Možda i oni sanjaju nas, ali ja ipak o…
”MONOLOG RAZOČARANOG”
Osmesi su se pretvorili vremenom u dosadu, u suze, u ljutine. Najsvetiji zaveti, obećanja, postali su bremenom. Ruke što su milovale, počele su zlo da čine. Nema ljubavi koja nije postala ili gađenje, ili ravnodušnost, ili sažaljenje. Nema reči tople triput izgovorene sa istom snagom. Nema sna koji nije postao grubo htenje. Nema poverenja koje…
”Postepeno”
Postepeno se, postepeno, hvala bogu, stišava tvoj bol. Sada ti već reći mogu i da se spremam na Severni pol odakle se neću vratiti za života ni tvog ni svog. Postepeno nestaju tvog bola nesnosnog, noći bez sna. Sada ti već reći mogu i da se spremam nebu u ponor, odakle se neću vratiti za…
.
Hoće li te dan, ovaj ili onaj što dolazi, podsjetiti da postojim, ako te noć nagovara da me zaboraviš? (Z.G.)
”Jesen”
Prošla je bura, stišale se strasti, I ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju – U njima nema ni sile ni vlasti. Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, Kô da mi zbori: nema ljeta više! Za društvo…
O, znaj, moj je duh uvijek pored tebe, i možda, ko lahor nekad ti se javi.
O da li misliš, možda u tom trenu: daleko negdje, kud tonu visine, da ima neko, ko s bolom jeca i sa suzama izgovara ti ime. (J.Š.)
…jer istinska ljubav za riječi ne zna, ona samo plamti, silna, neoprezna…
…ne vjeruj u moje stihove i rime kad ti kažu, draga, da te silno volim, u trenutku svakom da se za te molim i da ti u stabla urezujem ime… (A.Š.)
”Bilo je lakše voljeti te iz daljine”
Bilo je lakše voljeti te iz daljine, Biti s tobom u noćima beskrajnih književnih rasprava Dok se magla dizala na moru i odmah ruke otklanjao Ona pamćenja što se nisu uklapala U rečenične nizove čežnje: Ništa nije moglo narušiti predodžbu o tebi. Sad izbliza siliš me da te osjećam kao truli zub Otvorenu ranu, čekićanje…