”MONOLOG RAZOČARANOG”

Osmesi su se pretvorili vremenom
u dosadu, u suze, u ljutine.
Najsvetiji zaveti, obećanja,
postali su bremenom.
Ruke što su milovale,
počele su zlo da čine.
Nema ljubavi koja nije postala
ili gađenje, ili ravnodušnost, ili sažaljenje.
Nema reči tople triput izgovorene
sa istom snagom.
Nema sna koji nije postao grubo htenje.
Nema poverenja koje se nije pomutilo,
ni vere da nije pokolebana.
Nikad nije mimoišlo zlo
koje se u radosti slutilo.
Nikad radost i lepota nisu trajale
tri puna dana.

(D.M.)

Komentariši