Jest, nema na tebi nijednoga dela da se mome oku mogao da skrije…
Oprosti mi što te tražim tako nespretno u tebi. Oprosti mi katkada moju bol. To je zato što želim otkriti u tebi najbolji deo tebe. (P.S.)
Ti si česta slika moje žalosne ljubavi.
Ni bogova ni molitava! Pa ipak biva ponekad da čujem Nešto kao molitven šapat u sebi. To se moja stara i večno živa želja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom traži malo mesta U nekom od beskrajnih vrtova rajskih, Gde bih najposle našao ono Što sam oduvek uzalud tražio ovde: Širinu i prostranstvo, otvoren…
Ćutanjem te čuvam…
Tražim te kao zagubljenu reč u zaumnom času. Mesecu jedem lik. U bol se pretvaram što druge izjeda pa patim umesto njih. Jer slutim, ako progovorim, kroz usta ćeš mi pobeći na najdalju zvezdu da te ne nađem nikad. Pljujem nazad mesečev lik i samo tiho romorim. (T.Š.)
Lj.P.
Kod tebe ležim u mraku nalazim mir. Niko nije na svijetu dobar kao mrak i ti. Vezao sam se s mrakom. Vezao sam se s tobom. Da se rastanem s mrakom rastao bih se s tobom. Kod tebe ležim u mraku kao ptica u gnijezdu. Vjetar mi raznosi pjesmu. (B.S.)
Ne, nije to ljubav
Malo smo se gledali, malo smo se smejali, malo smo pričali, i malo se ljubili. Ne, nije to bila ljubav! Mislio si da te nisam volela, mislila sam da me nisi voleo ipak: rastanak je nekako čudno boleo! (B.P.)
I mada znam da nema svrhe, prošlost mi često u misli svraća.
Kako i zašto jesmo li krivi jesmo li mogli i nešto više… U sretnoj ljubavi čovjek živi u onoj drugoj pati i piše…
Znam da je neće vratiti rime, i da se sutra za juče plaća…
…jer oni koji zaista žele rastanak, ništa ne kažu. Oni odlaze ili nestaju, postepeno se udaljavaju, gube se, blijede, gase se, ali stežući kvaku na vratima nikada ne uzvikuju da je kraj… (L.Z.)
”Moja te reč dotakla”
Moja te reč dotakla u trenu kad si odlučila da ne veruješ nikome ko je odrastao i ko pokušava da te ukroti. Kao ptica nevidljiva, kao žuti list koji te u šetnji presretne naglo i upozori na pad. Jer jesen je. Jer sve je prolazno i sve se smenjuje. Kao da gledaš veliku reku u…
…jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo, niti bijasmo drugo osim djeca…
"Povedi me u kut svijeta neki tih. Da te ćutim. Da te dišem. Da te snim." (E.K.)
”JOŠ TUŽNIJE OD ONOG ŠTO SE ZBIVA ”
Još tužnije od onog što se zbiva Jeste ono što se nikad nije zbilo. Moje srce, ko je rastužio? Ko ga je mojim učinio? S oblakom stiže tama da zamrači Široko polje ispod neba. Sjećanja? Sve se zaboravlja. Život je samo ono što se gubi. Pa kako još čovjek da ne poludi? Jedan taj u…